Translate

ДИЦА СЗ

ДИЦА СЗ
Документационо информациони Центар Сазвежђа Заветина

четвртак, 22. јун 2017.

Пуслојићу "Васко Попа"

НАГРАДА "Васко Попа" за најбољу песничку збирку издату 2016. године припала је Адаму Пуслојићу за књигу песама Somnabulia Balcanica, у издању "Лексике", саопштио је јуче жири у Удружењу књижевника Србије.
Једно од најпрестижнијих признања за поезију, установљено је 1995. године у Вршцу и уручује се сваке године 29. јуна на дан Попиног рођења. Ове године, међутим, уручење повеље и новчаног дела награде у износу од 5.000 евра биће одложено за септембар, док, како "Новости" сазнају, организатори не пронађу новог финансијера.
Главни део новчане награде до сада је давала Фондација "Хемофарм", која је одлучила да више не подржава ово признање.
- Нећемо дати новац за награду "Васко Попа" зато што смо се у склопу нове мисије фондације определили да улажемо искључиво у пројекте у области здравља - каже, за "Новости" Сузана Ђорђевић, директорка "Хемофарм фондације".
     = извор: Новости

ARHEOLOSKA NALAZISTA U MELNICI DRUGI DEO





Објављено је 25.11.2015.
DRUGI DEO - Arheoloska nalazista u melnici, Branicka reka, Branik, Rajski potok. Melnica 2015.

INTERVJU: Milo Lompar - Vučić će pasti sa vlasti kada srpski narod konač...





Објављено је 04.02.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu Milo Lompar drži predmete “Srpska književnost XVIII i XIX veka” i “Kulturna istorija Srba”. Pored toga, nalazi se na čelu Zadužbine Miloša Crnjanskog, a kao član žirija do sada je odlučivao o sledećim književnim nagradama: “Rastko Petrović”, “Miloš Crnjanski”, “Đorđe Jovanović”, “Dragiša Kašiković”, nagradi Drugog programa Radio Beograda “Nikola Milošević” i NIN-ovoj nagradi za roman godine. Bio je dve godine direktor “Politike”. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o tome šta Milo Lompar misli o politici Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti, kako Vučić balansira popravljanjem odnosa sa Rusijom i stvaranjem pozicije neutralnosti, da li je Vučićev režim gori u odnosu na Tadićev režim po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju prava srpskog naroda u Crnoj Gori, zašto treba sumnjati u rusofilstvo Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, da li je politika Srpske napredne stranke odraz volje srpskog naroda, zašto SNS očekuju žestoka cepanja nakon pada sa vlasti, kako je SNS uklonio ozbiljne diskusije sa političke scene, koliko su ugrožena srpskog naroda u Crnoj Gori, kako se sistematski uništava kultura u Srbiji, ko želi da srpsku kulturu preradi u samo srbijansku kulturu, kako je srpska inteligencija postala nespremna da se žrtvuje za ideje, kako je "Jugoslovenstvo" i "Titoizam" uticali na uništenje srpske nacionalne svesti, ali i o brojnim drugim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 25.01.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.

Уручење награде "Сретен Марић" проф. др Сави Дамјанову





Објављено је 12.05.2013.
Награда која носи име једног од врхунских српских есејиста Сретена Марића (1903-1992), додељена је Сави Дамјанову за петокњижје под заједничким насловом "Српска књижевност искоса 1-5", а чине га следеће књиге: „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер", „Вртови нестварног. Огледи о српској фантастици", „Српски еротикон", „Нова читања традиције 1-3" и „Шта то беше српска постмодерна?", у издању „Службеног гласника" из Београда. Такву одлуку једогласно је донео жири у саставу: Катарина де Леобарди-Тиво, Радован Поповић и Гојко Тешић, а ово признање се додељује бијенално.

Дело Саве Дамјанова, уз дубоко уважавање свих осталих која су у нашем разматрању својим несумњивим и особеним вредностима конкурисала за награду, издвојили смо вођени осећањем да је у реч о изразито модерном и по много чему особеном, другачијем, провокативном есејистичком рукопису, оплемењеном динамичном читалачком, критичком и интерпретативном свешћу о модерности српске књижевне баштине, наводи се у образложењу. Ауторова страст према новом, дамјановљенски речено, искошеном читању традиције, учинила је његове есеје изузетним у контексту савременог тумачења онога што јесте модерна традиција новије српске књижевности од 18. до 21. века.

Могло би се рећи да је Сава Дамјанов у много чему оплеменио и обогатио књижевнотеоријску и књижевноисторијску мисао савремене науке о српској књижевности, опредељујући се и за модерну методологију, дакле модерну теоријску праксу читања старих, ретких а заборављених текстова али не заборављајући да је есејистичка пракса марићевског типа она традиција која у његовом рукопису на најлепши начин наставља мисао Сретена Марића о књижевној уметности и филозофији.

Награда "Сретен Марић" Сави Дамјанову ће бити уручена 10. маја ове године у Матици српској, чија је Библиотека један од два оснивача ове угледне награде, засад једине код нас намењене есеју. Други суоснивач је Скупштина општине Косјерић, где је рођен Сретен Марић. Р. Л.
Текст преузет са интернет портала дневног листа "Дневник": http://www.dnevnik.rs 

Промоција књиге Милорада Вучелића "Има ли овде Срба" Коларац

"Pecat vremena" dodela nagrada





Објављено је 14.05.2017.
Уручене награде „ Печат времена " за књижевност и за науку и друштвену теорију за 2016. годину.
За дела објављена у 2016. традиционално Печатово годишње признање за стваралаштво добили су Миломир Степић, за књигу Геополитика – Идеје, теорије, концепције (Институт за политичке студије, Београд, 2016), Лабуд Драгић за роман Кукавичја пилад („Српска књижевна задруга“, Београд, 2016) и Мирослав Максимовић за збирку поезије Бол („Чигоја штампа“, Београд, 2016).

Književna nagrada "Laza K. Lazarević"





Објављено је 29.05.2017.
U Kultrunom centru u Sapcu je tradicionalno dodeljena nagrada “Laza K. Lazarevic” za najbolju neobjavljenu pripovetku. Ovogodisnji laureat je Aleksandar M. Arsenijevic iz Beograda, koji je nagradu dobio za pricu „Pasakalja za Ucitelja – Molska zizan i durska smrt Paola Kavatinija“. Inace, nagrada koja nosi ime najveceg srpskog pripovedaca dodeljuje se u Sapcu od 1993. godine.

U čoveku žive DVA VUKA: Indijanska priča o DOBRU I ZLU

Ne činite GREH prema pokojniku!



Објављено је 15.03.2017.
Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama. 

Додела књижевне награда БИБЛИОС за 2011. годину





Објављено је 28.04.2012.
Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац доделила је књижевну награду БИБЛИОС за 2011. годину. Жири у саставу Милисав Савић (председник), Радивоје Микић и Ивана Јаношевић, одлучио је да се награда додели песнику Мирославу Максимовићу за целокупно стваралаштво. Награда је свечано уручена 27. априла 2012. године у читаоници Библиотеке, у Милошевом конаку у Обреновцу. На снимку се налази део песникове беседе приликом додељивања награде.

Додела књижевне награда БИБЛИОС за 2011. годину





Објављено је 28.04.2012.
Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац доделила је књижевну награду БИБЛИОС за 2011. годину. Жири у саставу Милисав Савић (председник), Радивоје Микић и Ивана Јаношевић, одлучио је да се награда додели песнику Мирославу Максимовићу за целокупно стваралаштво. Награда је свечано уручена 27. априла 2012. године у читаоници Библиотеке, у Милошевом конаку у Обреновцу. На снимку се налази део песникове беседе приликом додељивања награде.

Građani vezuju korumpirane političare za bandere!





Објављено је 21.06.2017.
Na svetskim novinskim portalima osvanule su fotografije koje nam dolaze iz Brazila. Na njima se vide političari koji sa sve kravatom i odelima vise na lokalnim banderama.

U životu moraš znati kuda si krenuo, jer možda si već tamo!



Објављено је 21.06.2017.
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu..

Savet sa Hilandara: Ako te neko uvredi, ovako odgovori i nećeš se pokajati!

Објављено је 21.06.2017.

Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je tebi ravan smatraj mnogo većim od sebe

Književne nagrade (brojnije od čitatelja)





Објављено је 08.11.2016.
U svom poznatom eseju "Prijedlog za ukinuće hrvatske književnosti" pisac i prof. Pavao Pavličić u nekoliko rečenica postavio je dijagnozu književnim nagradama u današnje vrijeme: “Zato neka ih bude od svake ruke: državnih, županijskih, općinskih, a i takvih koje dodjeljuju pojedine javne ili privatne firme. Uvjet je samo jedan: da među tim nagradama ne bude nikakve hijerarhije. Neka, dakle, običnim ljudima nikako ne bude jasno koja je od njih važnija, koja manje važna, koju dodjeljuje struka, a koju netko drugi. A sve to s jednim ciljem: da se svaka nagrada što brže zaboravi, a da nagrade jedna drugoj smetaju.“
O fenomenu književnih nagrada; domaćih, regionalnih, korporativnih, financijskih i časnih te o kriterijima njihovih dodjela s poznatom književnom kritičarkom Jagnom Pogačnik te višestruko nagrađivanim autorom Farukom Šehićem razgovarala je urednica i voditeljica Književnog petka Ivana Bodrožić.

Šta donose književne nagrade?



Објављено је 13.10.2014.
Književne nagrade dobitnicima njačešće donose plaketu, diplomu ili statuetu. Novčani deo, nagrade ako ga uopšte ima, je simboličan i umesto da nagrade budu čin zahvalnosti društva prema piscu, postale su blago tapšanje po ramenu.

Књижевна награда Миодраг Ћупић, Ранку Јововићу





Објављено је 15.05.2014.
Прилог о додјели књижевне награде Муодраг Ћупић- Ранку Јововићу за књигу поезије : Чекајући Јакобинце
Жири је процјенио да књига представља допринос како у оквиру сопственог стваралачког опуса тако и савременог пјесништва ;
Награду је добио и пјесник Зоран Костић за књигу поезије : Сто једанаест.
Продукција РТВ Српска
Уредник : Ива Туровић Крушчић

Jozo pređe 400 km da bi pokosio travu u voćnjaku





Објављено је 06.06.2017.
Jozo Radeljić umirovljenik koji živi u Splitu dođe u rodni Vitez, točnije Zaselje da kosi travu u voćnjaku.Dakle pređe oko 400 kilometara da bi očistio voćnjak koji je i ove godine dobro rodio bez obzira na snijeg i mraz.Pogledajte kako dobro radi s trimerom.

Nenad građanima maline dijeli besplatno ogorčen niskom cijenom





Објављено је 21.06.2017.
Nenad Ramljak iz Gornje Večeriske kod Viteza pozvao je danas građane da za svoje potrebe beru maline u njegovom malinjaku a da ništa ne plate.Nenad se odlučio na ovakav potez nezadovoljan akontativnom cijenom od jedne KM za kilogram koju nude otkupljivači.Nenad ima plantažu malina na površini od 6,5 tisuća četvornih metara.

Golfom otkrio 1000 izvora u podzemlju



Објављено је 17.06.2017.
Nesko Kajtaz iz Kaćuna kod Busovače za 20 godina otkrio pod zemljom preko 1000 izvora pitke vode.Automobilom golf i to dvojkom kreće se po terenu a nakon toga označi mjesto za kopanje bunara.Pogledajte video.

Daj Bogu priliku, sačekaj tri dana i on će ti pomoći!





Објављено је 12.03.2017.
Kad ti se desi nešto loše: Daj Bogu priliku, sačekaj tri dana i on će ti pomoći!

Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama. 

ŠOK!!! ALBANCI PLAĆAJU POSTAVLJANJE ANE BRNABIĆ ZA RUŠENJE SRBIJE I STVA...

SOKANTNO: EKSPERTI OTKRIVAJU - EVO KO JE U STVARI ANA BRNABIC

уторак, 13. јун 2017.

Руски бели неимари (01)





Објављено је 04.02.2013.
Серијал уредника и редитеља Драгана М. Ћирјанића, представља личности и дела руских архитеката који су после Октобарске револуције стигли у Србију и ту стварали.

Николај Краснов је на почетку радио на реконструкцији цркве Ружице; као архитекта био је изузетно продуктиван - изградио је зграду тадашњег Министарства за пољопривреду, шумарство и воде, Дом Народне скупштине, зграде данашње Владе Србије, државног Архива, позоришта Мањеж, ентеријер двора на Дедињу, Његошеву капелу на Ловћену, споменике на Зејтинлику и острву Видо...

Ruska emigracija u Beogradu

Otvorena izložba „Srpska pravoslavna crkva i ruska emigracija (1920-1940...

Новосільський марш - традиційна музика с. Новосілки





Објављено је 12.08.2015.
Виконавці:
Кілик Остап Онуфрійович, 1940, скрипка;
Кілик Мирослав Онуфрійович, 1934, скрипка-"секунд";
Палечнюк Василь Іванович, 1922, цимбали;
Скрицький Григорій Михайлович, 1950, бубон.



Яскраво представляє традиції свого краю фольклорний гурт с. Новосілки Заліщицького району Тернопільської області. Їхній спів, немов вічнозелений килим невимовно мальовничої подільської природи, їхня музика - ніби тихий і дзвінко-шелестливий плин Серету-річки, а їхні танці - то тверда міць кам’янисто-гордих подільських каньйонів. А в видобутих з бабусиної скрині костюмах простежуються ознаки щонайменше трьох поколінь західних подолян: кінця XIX - початку XX століть, довоєнного і вже повоєнного періодів.
Гуртується колектив навколо відомого на Поділлі музики, народного скрипаля-віртуоза, художнього керівника місцевого будинку культури Остапа Кілика. Він, як і його брат Мирослав (скрипка-"секунд") - вихідці з багатостраждальної Лемківщини, але питомої своєї лемківської традиції майже не знають, тому весь жар своїх палких сердець віддали народній музиці аборигенів-подолян.
Доля цимбаліста Василя Палечнюка не менш трагічна: тортури сталінсько-енкавеесівських катівень не могли зломити, а, здається, ще більше загартували його дух. Зараз він чи не найяскравіший представник подільської фольклорної цимбальної "школи". А веселий бубон Григорія Скрецького - це вже символ незнищеності традиції і змінності поколінь.
Певний ступінь організованості, участь у сценічних концертах майже не зачепили етнографічної достовірності і свіжості фольклорного гурту. Його творчий склад спонтанно-мобільний: від мало не всіх жителів села до 40-20 і менше чоловік. Тут представлені всі вікові групи: від дошкільнят до стареньких дідусів і бабусь. Саме такою є і природа автентичного, достеменного виконавства.
Самобутнє мистецтво носіїв новосілківської виконавської традиції на сьогоднішній день є, поза всякими сумнівами, однією з найсвіжіших і найкраще збережених гілок на дереві традиційної музично-виконавської культури не лише Поділля, але й усієї України.

М. Хай, фольклорист, кандидат мистецтвознавства



З альбому "Каперуш. Традиційна музика с. Новосілки (Тернопільщина)" (1997)

Записано відділом фольклорних досліджень УКСП "КОБЗА"

Українська Експериментальна Лабораторія Фольклору

Фольклористи - Богдан Водяний, Михайло Хай
Експедиційний аудіозапис - Микола Семиног
Менеджер експедиції - Валентин Гончарук

ISTORIČAR ŠOKIRAO REGION - Bosna ne bi postojala da je '92. Rusija bila ...